ŠTA JE AKVAPONIJA

AKVAPONIJA (vodena bašta)

Akvaponija kao jedna izvanredna i revolucionarna grana poljoprivrede koju čine integralni samoodrživi sistem za proizvodnju hrane, dobija se kombinacijom dva sistema, tradicionalne akvakulture (uzgoj ribe u zatvorenom sistemu sa kontrolisanim uslovima) i hidroponije (kultivacija biljaka bez tla, na vodi).

Kada posmatramo ove dve metode kao samostalne celine, svaka od njih ima svoje karakteristične nedostatke. Međutim, postavljanjem/izlaganjem ova dva zasebna sistema (akvakulturu i hidroponiju) u sinhronu zajednicu, dolazi do neutralizacije negativnih aspekata koji se integriraju/transformišu u pozitivne.

Shodno prednje navedenom može se zaključiti da, akvaponija kao sistem proizvodnje hrane, koristi prednosti oba sistema ostavljajući za sobom neželjene efekte.

Voda iz dela sistema akvakulture, takozvana otpadna voda ribe, obezbeđuju esencijalne hranljive sastojke za rast biljaka, samim tim smanjujući potrebu za dodatnim hemijskim hranljivim materijama. Sa druge strane, biljke vrše filtraciju, čišćenje vode u delu sistema koji se odnosi na hidroponiju, koja se zatim vraća u sistem akvakulture.

Prirodno đubrivo u vodi kojom se hrane biljke, apsolutno daje savršenu osnovu za ubrzani rast useva koji se uzgajaju u predmetnom sistemu. Đubrivo je prirodno, jer potiče od otpada koje stvaraju ribe i mikrobiotičkog otpada (biljni ostaci). Zbog prirode i tehnike rada gore navedenog sistema, može se zaključiti da su proizvodi dobijeni ovakvim načinom proizvodnje 100% prirodni.

Ceo sistem proizvodnje hrane u jednom sistemu akvaponije, zavisi od simbioze između riba i biljaka, koje savršeno funkcionišu u odgovarajućim uslovima, održavajući istovremeno stabilno vodeno okruženje, koje doživljava minimalnu disperziju nivoa hranljivih materija, kao i kiseonika.

Još jedna od relevantnih činjenica  sistema kao što je akvaponija implicira da, sistem koristi čak 90% manje vode u poređenju sa tradicionalnom poljoprivredom, jer se hranljive materije iz vode recikliraju u zatvorenom krugu i nema nepotrebnog rasipanja vode kao u tradicionalnom baštovanstvu. Minimalna voda koje se nadoknađuje u sistemima akvaponije su količine koje biljke koriste za fotosintezu, apsorpciju, kao isparavanje vode sa površine.

Jedina energija koja se troši u gore navedenom sistemu, jeste električna energija.

AKVAPONSKI SISTEM PROIZVODI HRANU VISOKOG KVALITETA I SJAJNOG UKUSA

Akvaponija, moderna vodena bašta, sistem koji funkcioniše u laboratorijskim uslovima, dok se biljke ponašaju kao da su u klasičnom ekološkom sistemu sa zemljom kao podlogom. Dok se akvaponija kao epohalna grana poljoprivrede nije pojavila, niko nije mogao ni da zamisli da ćemo jednog dana  iz akvarijuma moći da ubiramo plodove voća i povrća.

Već dugi niz godina, i zahvaljujući svom kvalitetu, u svetu, pojam akvaponija  (potpuno prirodan i apsolutno bezbedan  način proizvodnje hrane za ljudsku upotrebu),  postao je prepoznatljiv i iznimno popularan brend, u krugovima pojedinaca / individualaca koji stavljaju akcenat na zdravu ishranu, i kojima je od izuzetne važnosti da ono što piše na ambalaži, zapravo i jeste tako.

Potrošači koji su upoznati sa funkcionisanjem predmetnog inovativnog načina proizvodnje hrane, istog momenta kada ugledaju znak akvaponije na proizvodu, kupuju bez sumnjičavosti. U potpunosti su sigurni, da će za uloženi novac dobiti hranu visokog kvaliteta, sa svim nutritijentima koji su neophodni za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma, a ujedno i sjajnog ukusa, bez emulgatora, veštačkih boja, mirisa, i ostalih otrova koji su postali deo svakodnevne ishrane.

Definitivno, ljudska populacija postala je svesna šta se nudi na tržištu. Velike kompanije zarad finansija, a na štetu kvaliteta, uz pomoć dobrog marketinga prodaju sve i svašta pod nazivom ”hrana”. Redovni konzumenti proizvoda dobijenih iz predmetnog sistema, apsolutno nema potrebe da brinu o gore navedenim otrovima, jer sistem kao što je akvaponija, definitivno ne funkcioniše, ako bi se pojavila bila koja vrsta pesticida. Novonastala situacija, dovela bi do uništenja akvakulture, a bez ribe, samim tim i hrane za biljke, čitav sistem proizvodnje staje.

Akvaponija kao senzacionalna, inovativna grana poljoprivrede, na osnovu gore navedenih činjenica, može se zaključiti da ima perspektivnu budućnost na polju održive proizvodnje zdrave hrane, akvakulture kao i u redukciji potrošnje vode.

Nakon svih prezentovanih teza, nesumnjivo  se može izvesti zaključak da je akvaponija ideal. Mogućnost gajenje biljaka (voća i povrća), kao i ribe, u kontrolisanom sistemu/uslovima, i pritom dobijanje ekološki zdravog proizvoda, nameće se kao ključ uspeha u budućnosti, apsolutni prioritet u sistemima proizvodnje hrane za ljudsku upotrebu.